Multitasking se čini kao odličan način da se odjednom uradi mnogo posla. Međutim, istraživanja su pokazala da naš mozak nije ni približno toliko dobar u obavljanju više zadataka istovremeno koliko mislimo da jeste. U stvari, neki istraživači tvrde da multitasking zapravo može smanjiti produktivnost za čak 40%.
Šta je to što multitasking čini ubicom produktivnosti? Možda vam se čini da istovremeno postižete više stvari, ali ono što zapravo radite je brzo preusmeravanje pažnje i fokusa s jedne stvari na drugu. Prebacivanje sa jednog zadatka na drugi otežava nam da budemo koncentrisani i može prouzrokovati više štete nego koristi.
Šta je zapravo multitasking?
Najkraće rečeno, multitasking je engleska reč, sve više u upotrebi i na našem podneblju, koja se koristi da se opiše situacija u kojoj osoba obavlja više zadataka istovremeno. Ipak, s obzirom na to da je fizički uglavnom vrlo teško raditi nekoliko stvari odjednom, ovde se zapravo misli na brzo prebacivanje sa jednog zadatka na drugi ili izvršavanje brojnih zadataka za vrlo kratko vreme. Na primer, u isto vreme spremate ručak, pazite na decu i telefonirate. Ili, u poslovnom kontekstu, čitate mejlove, razgovarate sa kolegama i pišete izveštaj. Verujemo da ste već i sami svesni potencijalnih problema koje ova situacija može doneti, a evo i dokazanih činjenica i istraživanja na ovu temu.
Da li me multitasking čini produktivnijim?
Zastanite na trenutak i razmislite o svim stvarima koje trenutno radite. Očigledno – čitate ovaj članak, ali su velike šanse da radite i još nekoliko stvari. Možda takođe slušate muziku, dopisujete se sa nekim, proveravate mejl i slično. Ako radite nekoliko različitih stvari odjednom, onda ste možda ono što istraživači nazivaju „teški multitasker“. I verovatno mislite da ste prilično dobri u ovom balansiranju. Prema brojnim različitim studijama, međutim, verovatno niste toliko efikasni koliko mislite da jeste.
Istraživanja su pokazala da stalno prebacivanje sa jednog zadatka na drugi ozbiljno utiče na produktivnost. Multitaskeri imaju više problema sa koncentracijom nego ljudi koji se fokusiraju na jedan zadatak. Takođe, bavljenje različitim stvarima odjednom može zapravo da naruši kognitivne sposobnosti. Da bi utvrdili uticaj multitaskinga, psiholozi su tražili od učesnika jedne studije da se neko vreme prebacuju sa jednog zadatka na drugi i zatim su merili koliko je vremena izgubljeno tim prebacivanjem. Tako su utvrdili da je konstantnim prebacivanjem izgubljeno više vremena nego da su se zadaci obavljali jedan po jedan.
Da li je multitasking loš za moj mozak?
Multitasking nije ništa novo. Ono što jeste novo je neprekidan priliv informacija iz brojnih različitih izvora kojima smo danas izloženi. Sve te notifikacije, vesti i poruke koje nam konstantno pristižu predstavljaju velike ometače koji nimalo nisu dobri za našu produktivnost. Štaviše, utvrđeno je da ova stalna ometanja loše utiču na zdravlje mozga. Naime, stalni prekidi donose veći nivo stresa. To je kognitivno preopterećenje koje otupljuje naš mozak i usporava reakcije. Prema studiji na Univerzitetu u Saseksu, stalni multitasking zapravo oštećuje vaš mozak. Otkriveno je da ljudi koji redovno obavljaju više zadataka istovremeno imaju manju gustinu onog dela mozga koji je odgovoran za empatiju, donošenje odluka i emocionalne reakcije.
Multitasking je sposobnost da zeznete sve istovremeno. – Jerremy Clarkson
Kod ljudi koji su tzv. teški multitaskeri otkriveno je da najčešće imaju problema sa određivanjem prioriteta i odvajanjem bitnih informacija od nebitnih, kao i da je efikasnost njihovog mozga manja u odnosu na ljude koji nemaju običaj da rade više stvari odjednom. Da stvar bude još ozbiljnija, istraživači su utvrdili da je kod ovih ljudi prilikom multitaskinga izmeren i niži koeficijent inteligencije u odnosu na onaj koji je izmeren pre nego što su pristupili izvršavanju više zadataka istovremeno. Ovo ukazuje na činjenicu da je rad koji se obavlja prilikom multitaskinga uglavnom mnogo manje kvalitetan.
Kako umanjiti ove negativne posledice, a obaviti što više stvari?
Sada se verovatno pitate da li je šteta od multitaskinga trajna ili će je prestanak multitaskinga poništiti. Trenutni dokazi govore u prilog tome da se, uz promenu navika i drugačiju organizaciju, ovi nedostaci mogu znatno umanjiti. Evo nekoliko saveta kako da organizujete svoje aktivnosti tako da budete produktivniji, a da ne morate da radite pet stvari istovremeno.
Ograničite broj stvari kojima žonglirate na dve
Radite najviše dve stvari u isto vreme i pravilno mešajte svoje aktivnosti. Ako iz nekog razloga baš morate da radite dve stvari odjednom, uradite to uz pravu mešavinu složenosti i jednostavnosti. Ključno je podudaranje zahtevnih kognitivnih aktivnosti (poput pisanja ili bilo čega što uključuje složeno razmišljanje i prosuđivanje) sa fizičkim zadacima koje vaš mozak može da radi automatski. Na primer: dok šetate, osmislite strukturu mejla koji treba da pošaljete ili razgovarajte telefonom dok kuvate čaj ili kafu. Dok čitate, slušajte tihu muziku koja pospešuje koncentraciju, bez stihova koji će vam odvlačiti pažnju. Dakle, nemojte mešati više kognitivnih zadataka jer sva je prilika da nijedan nećete uraditi kako treba.
Koristite pravilo 20 minuta
Umesto da se neprestano prebacujete sa jednog na drugi zadatak, pokušajte da u potpunosti posvetite pažnju jednom zadatku 20 minuta pre nego što pređete na drugi. Ovo će poboljšati vaš fokus i omogućiti da obavite više stvari za kraće vreme.
Isključite ometače
Isključite telefon ili notifikacije ili ga potpuno utišajte i udaljite od sebe kada vam je potrebna koncentracija. Ovo je posebno bitno kada radite više stvari istovremeno. Dok ste za računarom, isključite obaveštenja koja vam pristižu ili jednostavno ugasite određene aplikacije koje mislite da mogu da vam skrenu pažnju. Nemojte proveravati društvene mreže. Svim tim stvarima možete se posvetiti kasnije, ne dozvolite da vam ukradu pažnju i smanje produktivnost.
Odredite prioritete
Sledeći put kada uhvatite sebe u multitaskingu, zapitajte se da li je to stvarno neophodno ili radite tako iz navike. Postavite sebi jednostavno pitanje: ,,Da li je ovo sada bitno?”. Takođe, razmislite da li su zaista stvari koje radite toliko hitne da ih morate obavljati odjednom. Razmislite o svojim prioritetima i napravite plan. Nemojte čekati poslednji trenutak za završavanje važnih obaveza, trudite se da ih rešite na vreme i izbegnete nepotreban stres. Stvari koje nisu hitne – neka čekaju. Ne morate odgovoriti na svaki mejl, poziv i poruku u roku od nekoliko minuta. Cenite svoje vreme.
Jedan od najboljih načina da odredite svoje prioritete je Ajzenhauzerova matrica prioriteta, poznata i kao matrica ,,hitno i bitno”.
Uzmite papir i olovku i nacrtajte ova četiri kvadrata i u njih upišite svoje (dnevne) zadatke po prioritetu. Na ovaj način ćete tačno znati kakve akcije treba da napravite, odnosno šta treba da menjate. Jednom kada osvestite važnost ove matrice u svom životu, nećete morati da je vodite svakodnevno, već ćete tačno umeti da prepoznate gde koji zadatak ili situacija pripada.
Šta je najbolje da uradim?
Ukoliko želite da stvari budu urađene kako treba – nemojte raditi više stvari odjednom. Kao što smo već naveli, mogu se kombinovati složene akcije sa nekim automatskim ponašanjima, ali više složenih radnji istovremeno vodi ili greškama ili znatnom odugovlačenju. Većina ljudi danas živi u žurbi, gužvi i stalnoj trci sa vremenom, pokušavajući da u što kraćem roku obavi gomilu stvari, a to izaziva stres, napetost i ubija kreativnost i kvalitet rada i života. Razmislite, sagledajte svoje obrasce ponašanja i navike, pa sami donesite odluku. Tamo gde vam nije od presudne važnosti, možete dozvoliti sebi da multitaskujete, ali ako želite da ispoljite kreativnost, autentičnost i da obavite određeni zadatak na izuzetan način, savetujemo da mu poklonite nepodeljenu pažnju i vreme.
Reference:
How Multitasking Affects Productivity and Brain Health
The Horrifying Truth About Multitasking and Productivity
Da li često radite više stvari u isto vreme ili ipak birate da se fokusirate samo na jednu? Da li ste uspešni u multitaskingu ili vam se dešava da izgubite koncentraciju i pravite greške? Podelite sa nama u komentaru ispod.
