KAKO DA IZABERETE?

(Nauka o ljubavi) Da li ON treba da ima dubok glas, gustu bradu i izvajano telo? Ili je bolje da nosi kecelju, da vredno radi i bude posvećen otac? Šta uopšte žene žele od muškarca? Nauka o ljubavi – ta relativno nova disciplina – poslednjih decenija od mora kockica najrazličitijih nijansi pokušava da sklopi jedan mozaik koji bi, kada je reč o opisivanju i istraživanju ljubavi, koliko-toliko dosledno prikazao empirijsku šumu koja postoji u ovoj oblasti.

Problem je što se, izgleda, ljubav stalno menja. Istraživanja rađena devedesetih godina – dakle pre manje od tri decenije – danas ne stoje, a očigledno je da se u pitanje ljubavi osim hormona umešao i – novac.

Ako bi trebalo da ukratko odgovorimo na pitanje šta želi prosečna žena zapadnog sveta, onda bi to bile dve reči – Rajan Gosling. Fotografija prikazuje ovog četrdesetogodišnjeg kanadskog glumca na premijeri filma „First Man“ u kom je glumio astronauta Nila Armstronga. Poznat je i po ulozi u „Blade Runner 2049“ i „Drive“, a verovatno još poznatiji po romantičnim komedijama kao što su „The Notebook“, „Crazy, Stupid Love“ i „La La Land“.

Kako se navodi u specijalu časopisa „New Scientist“ o najvećim mitovima o ljubavi, u principu i uopšteno, žene ipak više privlače muškarci sa muževnijim crtama, sa dubokim glasom i čak i intenzivnijim telesnim mirisom. Međutim, tako je svega nekoliko dana mesečno – kada ovuliraju.

Naime, meta analiza objavljena u žurnalu „Psychological Bulletin“ 2014. godine konačno je potvrdila da se preference žena menjaju u zavisnosti od nivoa njihovih hormona, što su prethodno već sugerisale razne studije – ženama su privlačni muževniji muškarci u danima kada su plodne, a u ostalim danima više im se dopadaju muškarci sličniji glumcu sa slike.

No, da bi stvar bila komplikovanija, ovaj „ovulatorni pomeraj“ kako su ga istraživači nazvali, događa se samo kada žena ocenjuje „kratkoročnu privlačnost” muškarca, dok se „dugoročna privlačnost“ ne menja pod uticajem hormona.

„Mačo izgled“ muškarca popularniji je u delovima sveta sa nižim sanitarnim standardima i većim rizikom od širenja bolesti – što su uslovi života kvalitetniji, to je ženama manje važna ta podsvesna poruka o muževnosti i dobrim genima (koji joj obećavaju zdravlje potomstva).

Druge studije otkrivaju da i u različitim fazama života žene menjaju preference prilikom izbora partnera, pa u periodima kada oskudevaju u estrogenu i testosteronu – kao u predpubertetu, u menopauzi ili nakon porođaja dok intenzivno brinu o potomstvu – one biraju muškarce nešto manje muževnog izgleda, a na izbor takođe značajno utiče i simetrija lica (koja im takođe u podsvesti šapuće „dobri geni!“).

S druge strane, i način na koji muškarci biraju partnerke, kao i njihov odnos prema ženskoj figuri koja u ovom pitanju ima veliki značaj, u mnogome se menjao tokom 20. veka. Dok je danas ideal privlačnosti žena sa telom poput Kim Kardašijan, sa tananim strukom i širokim bokovima, jedna studija koja se bavila socioekonomskim promenama u drugoj polovini 20. veka pokazala je da su Plejbojeve zečice tokom recesije imale znatno veći obim struka nego pre i posle recesije. U vreme nemaštine privlačnije su bile žene koje naizgled mogu lakše da prebrode težak period.

Poznato je da su naše preference na polju ljubavi duboko lične i promenljive. Znamo da na njih utiču u najmanju ruku sredina, ekonomski položaj i društveni status. Tako, sasvim u skladu sa stereotipom, dok muškarci prilikom upoznavanja mnogo više “boduju” privlačnost potencijalne partnerke, nego što to žene rade, one s druge strane više cene bogatstvo i ambicije – koji muškarcima nisu toliko važni. Dakle, muškarci žele lepe žene, a žene žele bogate muškarce – ali samo na papiru. Jer, ispostavilo se, to šta su žene rekle da žele i kako su na kraju izabrale nije nužno isto. Nakon niza “brzih sastanaka” koji su bili predmet analize istraživača, i muškarci i žene na kraju su birali po istom ključu – privlačnost, ličnost, pa finansije.

Žene, takođe, daleko više polažu na izgled partnera ako traže samo vezu za jednu noć – u tim situacijama izgled partnera im je izuzetno bitan (daleko više nego muškarcima). Finansijski nezavisne žene takođe daleko više polažu na izgled muškarca, dok žene sa izraženijim feminističkim stavovima pre biraju muškarce koje ocenjuju kao „dobre“, „pune razumevanja“ i „kreativne“, u odnosu na one koji bolje zarađuju.

No, nije tu kraj ove ljubavne nekonzistentnosti. Jedno istraživanje s kraja osamdesetih i početka devedesetih godina 20. veka pokazalo je da žene izgleda u sopstvenom domu više vole mačo muškarce koji majstorišu i kose travu, nego muškarce koji usisavaju i spremaju ručak – navodno su ovi prvi, iz porodica sa tradicionalnijom podelom uloga i sa manje jednakosti, češće imali seks. Isto istraživanje ponovljeno 15-ak godina kasnije otkrilo je da su se ove stvari sasvim promenile – u 21. veku parovi koji dele obaveze u kući, češće dele i postelju.

Konačno, na Brunel univerzitetu u Londonu objavljena je studija u kojoj se ispitivao odnos ekonomske nezavisnosti žene i njenih stavova prema promiskuitetnom ponašanju – ispostavilo se da su povezani. Tamo gde je manja razlika u zaradama muškaraca i žena, gde je žena manje zavisna od muškarca i manje brine o izdržavanju potomstva, odnos žena prema češćem menjanju partnera je relaksiraniji.

Istovremeno, pokazalo se i da ovaj izbor partnera – čime god on bio vođen – nije uvek nužno sudbonosan. Naime, današnja generacija žena zapadne Evrope tokom života promeniće u proseku 8 partnera, što je duplo više u odnosu na generaciju njihovih roditelja.

Ovaj površan pregled odabranih istraživanja daje nam samo delimičan, i možda ne baš očekivan uvid u to kako žene biraju partnere, u stereotipe koji vladaju našim ljubavnim životima, kao i u ćudljive zakone privlačnosti.

No, tek kada se međusobni izbor partnera konačno poklopi, ljubav se može egzaktnije opisati, a najbolje uz pomoć hormona – talasi serotonina i dopamina zapljuskuju ljubavnike, a dejstvo ove “ljubavne hemije”, u kombinaciji sa skokom testosterona i kortizola, istraživači često porede sa blagim ludilom i opsesivno kompulzivnim poremećajem, u svojevrsnoj mešavini zavisnosti, euforije i žudnje.

Tekst: Marija Đurić

Foto: NASA/Rajan Gosling